Zašto se ne treba oslanjati na motivaciju kada je u pitanju učenje

Mnoga deca imaju razlog zašto ne mogu da nauče, na primer - strani jezik, matematiku ili programiranje. Za neke to je  „Sramota me je da pričam na tom jeziku, zvučaću smešno“ ili „Jednostavno mi matematika ne ide“. Ali sve su ovo samo izgovori. Drugi uobičajeni izgovor je „Nemam motivaciju, brzo mi dosadi“. Danas ćemo objasniti zašto se ne možete osloniti na motivaciju i reći vam šta vam je zaista potrebno.

Motivacija

„Motivacija“ je „osećaj želje da se nešto uradi“. Lepo je imati, ali nije ključ za učenje, pa ni za druge postignuća. To je zato što, kao i većina osećanja, motivacija dolazi i odlazi, ne osećamo je svakog dana niti uvek istim intezitetom.

Razmislite samo koliko puta ste nešto počeli, a onda odustali od toga. U poečtku smo vrlo motivisani i osećamo se spreminm da uradimo sve što je potrebno da ostvarimo svoj cilj. A onda, nekoliko nedelja kasnije, kada opadne motivacija, odustajemo. Slične stvari će se desiti ako se oslanjate samo na motivaciju kako biste naučili neki novi predmet ili oblast.

Jednog dana ćete možda gledati inspirativan video na TikToku i osećati se motivisanim za učenje. Sledećeg dana, vaša motivacija može pasti kada shvatite da je neko u vašem razredu mnogo bolji od vas u tome i pomislite da ipak nije to za vas. U nekom trenutku možete potpuno izgubiti motivaciju i odustati!

Ne kažemo da je motivacija loša - ako se osećate motivisanim, to je super! Iskorisite to. Ali, ako vam se ovakvi trenuci retko javljaju, bolje je da se ne oslanjate na takve trenutke. Umesto toga, kad god se osećate nemotivisano, podsetite se da je motivacija samo bonus. Prihvatite da nećete uvek moći da se oslonite na to i umesto toga okrenite se nečemu na šta se možete osloniti, na primer - navike.

Navika

Navika je nešto što radite jer ste navikli da to radite. Navike su pouzdane, jer o njima ne razmišljate, ne terate sebe. One su postale normalan deo vašeg dana, poput tuširanja ili pranja zuba. Ulažete mnogo manje napora u aktivnosti koje radite iz navike nego u druge aktivnosti za koje moramo nekako da se motivišemo.

Zašto naučnici tvrde da su navike tako moćne:

✔️ Oni čine da se naš mozak oseća dobro, zbog čega ih nastavljamo.

✔️ Oni nisu uskladišteni u delu našeg mozga koji donosi odluke, što objašnjava zašto radimo svoje navike, a da toga nismo svesni.

✔️ Nedavna istraživanja sugerišu da navike stoje iza skoro polovine naših akcija. Pošto su navike toliko moćne, naučnici ih sada koriste da pomognu ljudima da naprave pozitivne promene u svojim životima.

U nastavku vam dajemo nekoliko saveta koji će vam pomoći da započnete stvaranje navika.

1. Neka bude lako

Započinjanje nove navike je teško. Za to vam je potrebno od 16 do 254 dana. Dakle, u početku, pobrinite se da vam bude što lakše da započnete.

🚀 Na primer, veća je verovatnoća da ćete nastaviti da idete na privatne časove ako je to pet minuta hoda od vaše kuće nego ako je udaljeno pola sata autobusom, a još bolje ako su onlajn.

🚀 Ako želite da steknete naviku da čitate pre spavanja, stavite knjige pored kreveta, jer je veća verovatnoća da ćete uzeti da je čitate tada nego da je negde zaturena po sobi i starim stvarima.

🚀Ako želite da svakog dana slušate podkaste na stranom jeziku, zapamtite tu internet stranicu i stavite u omiljene, kako biste što lakše došli od nje, bez da morate mnogo da razmišljate. Još bolje, instalirajte aplikaciju koja će vam omogućiti još lakši pristup.

2. Postavite podsetnike

Kada tek počinjete da gradite naviku, lako je zaboraviti da to uradite. Zato imajte neke podsetnike. Na primer:

🔔 Podesite podsetnike na telefonu koji vam govore da učite svaki dan u određeno vreme.

🔔 Napišite podsetnike na stikere i zalepite ih na frižider, ogledalo u kupatilu ili vrata.

🔔 Pronađite sliku koja vas podseća na vaš cilj i postavite je kao pozadinu na računaru ili telefonu.

Ukoliko učite engleski, nemački, francuski ili neki drugi jezik, promenite jezik na telefonu ili postavite prevod na filmovima, kako biste bili više okruženi tim jezicima i naterali sebe da prevodite nepoznate reči, a i naviknete se na njih.

3. Učite u isto vreme ili na istom mestu

Kada vaš mozak poveže zadatak sa određenim vremenom ili mestom, lakše se formira navika. Zato razmislite o nekim mestima na kojima se obično nalazite gde imate slobodnog vremena za učenje određenog predmeta. Na primer:

💡 Na putu do škole možete slušati videe koji govore na temu koja vas zanima.

💡 Svake večeri pred spavanje možete pregledati svoje kartice sa definicijama koje ste izdvojili za taj dan.

💡 Takođe, možete napraviti deo svog stana svojim kutkom za čitanje ili učenje i tamo staviti sav materijal koji je potreban za tu oblast. To će dodatno olakšati učenje jer ne morate da tražite knjige i u tom procesu traženja možda odustanete i pređete na drugu aktivnost, takođe, podseća vas na tu obavezu uvek kada tu prođete pa se jača i navika učenja.

4. Budite fleksibilni

Ako realno sagledamo stvari, nećete moći da učite svakog dana u isto vreme ili da učite podjednako dugo. Biće dana kada će se desiti neplanirane okolnosti pa ćete biti sprečeni. Ovo je normalno, pa nemojte da se osećate loše zbog toga.

Umesto toga, budite fleksibilni. Istraživanja sugerišu da fleksibilan način razmišljanja pomaže ljudima da izgrade nove navike. Evo nekoliko načina na koje to možete učiniti:

☑️ Postavite sebi neku minimalnu količinu učenja. Na primer, recite sebi da ćete tokom težih i zauzetijih dana pregledati svoje beleške 3 minuta umesto 10 minuta, da ćete uraditi 2 zadatka iz fizike umesto 4.

☑️ Podsetite se da je u redu ne biti savršen i ne ići u ekstreme. Na primer, u redu je ne učiti baš svakog dana u isto vreme. Ako ste u to vreme zauzeti i desi se da je nešto drugo iskrslo, onda za učenje odvojite neko drugo vreme kasnije tog dana. Bolje je tako nego ne učiti uopšte. Nemojte se voditi logikom sve ili ništa, pa ako niste ispunili neki deo svojih planova, da zbog toga odbacite sve ostale planove.

Zapamtite, poenta je da izgradite naviku kontinuiranog učenja. Nekada ćete biti više uspešni, nekada manje, ali je bitno da ste dosledni i da ste ipak tog dana nešto učili!

5. Počnite sa malim koracima

Obavezno započnite svoju novu naviku malim koracima. To znači postavljanje malog dostižnog cilja svakog dana. Na primer:

👣 Čitajte 10 minuta tekst na temu o kojoj učite.

👣 Ispišite glavne stvari koje ste zapamtili.

👣 Provežbajte 2 zadatka iz oblasti koju ste poslednju prešli.

👣 Ispričajte roditeljima ili drugarima o tome šta ste danas naučili.

Kada se navika formira, možete povećati svoj dnevni cilj. Ali, ne pokušavajte da izgradite novu naviku sa zadacima koji su preteški ili sa lekcijama koje zahtevaju dosta vremena i istraživanja, jer će vas to samo dovesti do neuspeha.

6. Zabavite se

Lakše je izgraditi novu naviku ako je vezana za nešto što vam se sviđa. Na primer, ako mrzite trčanje, ali volite biciklizam, bolje je da vozite biciklu, ako vam je cilj da se aktivirate.

Isto važi i za učenje nekog predmeta. Već terate sebe da učite, pa barem izbegavajte one metode učenja koje će vas obeshrabriti. Umesto toga, radite stvari koje vas više zabavljaju, na primer:

🤓 Pridružite se onlajn grupama na osnovu vaših hobija.

🤓 Gledajte videe koji govore o temama koje su vam bitne.

🤓 Učite putem individualnih časova gde ćete se zabaviti sa nastavnicima i koji će vam pomoći da savladate lekcije mnogo brže.

Naši časovi su lako dostupni, onlajn su, pa ih možete imati bilo gde, i bilo kada. Mogu se organizovati i svake nedelje u isto vreme kako bi se stvorila navika. Prijavite se ovde.

Nadamo se da ćete uz ove savete lakše i brže ostvariti svoje ciljeve u školi i učenju!

‍